Borilačke veštine Hapkikwan International

Hapkikwan je sveobuhvatna borilačka veština

Hapkikwan (od korejskog: hap – harmonija, ki – unutrašnja snaga, energija, kwan – škola) je savremena, sveobuhvatna borilačka veština, koju je 1994. godine, nakon punih 20 godina staža u borilačkim veštinama osmislio prof. dr Boris Krivokapić. Profesor Krivokapić je jedan od vodećih stručnjaka u regionu za oblast Međunarodnog javnog prava i ujedno međunarodno priznati velemajstor nekoliko borilačkih veština (borilačkim veštinama bavi se od 1974).

Polazeći od naučnog pristupa i praktičnih aspekata, hapkikwan je uobličen tako da stvara kompletnog borca, a u širem smislu razvija komplenu ličnost. On je oslobođen bilo kakvih nepotrebnih tradicionalnih oblika, neracionalnih pokreta i svega drugog što ometa ili usporava napredak.

Osnovna ideja vodilja uvek je bila ta da veština mora biti maksimalno efikasna i raznovrsna, da mora davati odgovore na sve situacije i pri tome obuhvatiti sve vrste tehnika, ali bez favorizovanja nekih među njima. U tom smislu crni pojas hapkikwana mora da zna i da bezbedno padne, i da majstorski udara rukama i nogama, i da suvereno vlada zavidnim arsenalom bacanja i poluga. On mora da ume da se odbrani od svih napada (udarci, hvatovi, napadi oružjem itd.) i mora biti podjednako siguran u borbi u stojećem stavu, ali i u borbi na tlu. Pored toga, u hapkikwanu se uče borba protiv više napadača, upotreba čitavog arsenala oružja, posebne vežbe disanja, akupresurne tačke, meditacija, osnovi hiropraktike i tradicionalne medicine itd.

Premda ima i nekoliko vidova sparinga, hapkikwan nije borilački sport, već je borilačka veština. Vežbači treniraju ne zato da bi išli na takmičenja i osvajaki medalje, već da bi ovladali sveobuhvatnom i nadasve efikasnom veštinom samoodbrane. Insistira se na tome da se učenik što pre osposobi da ono što je naučio i primeni tj. bude u stanju da se vec nakon nekoliko meseci treninga odbrani od jednostavnih napada.